Милун Ђачић · Цијела пјесма
Страх Божији
Из књиге „Србину благородног духа“ · стр. 37–38
Страх Божији мудрост рађа,
истиниту, обожену,
врлинама упућује
сваку душу правовјерну.
Уздиже нам бодрост духа
да недаће све премости
и води нас кроз молитву
путевима побожности.
Гдје год да смо, Бог нас види
и мисли нам наше чита,
страх Божији зато има
свака душа племенита.
Увијек је благочестив
и темељно умудрује,
наоружа ум истином
да правилно расуђује.
Нарочиту снагу има
на молитви ум док бдије,
кад с љубављу помињемо
своје ближње најмилије.
Страх Божији савјест чува
и сва чула покорава,
распламсава љубав свету
што у срцу обитава.
Освећује наше биће
да живимо у радости,
смисао животу даје,
с душом броди ка вјечности.
Племенит је страх Божији,
благородан, пун љубави;
сваки други страх отпада
кад Господа душа слави.
Помилуј нас, Христе Боже,
молитвама Твоје Мати,
умудри нам нараштаје
и подари благодати.