Пређи на садржај
ДВИГМилун Ђачић · поезија
← Читаоница

Милун Ђачић · Цијела пјесма

Страх Божији

Из књиге „Србину благородног духа“ · стр. 37–38

Страх Божији мудрост рађа,
истиниту, обожену,
врлинама упућује
сваку душу правовјерну.

Уздиже нам бодрост духа
да недаће све премости
и води нас кроз молитву
путевима побожности.

Гдје год да смо, Бог нас види
и мисли нам наше чита,
страх Божији зато има
свака душа племенита.

Увијек је благочестив
и темељно умудрује,
наоружа ум истином
да правилно расуђује.

Нарочиту снагу има
на молитви ум док бдије,
кад с љубављу помињемо
своје ближње најмилије.

Страх Божији савјест чува
и сва чула покорава,
распламсава љубав свету
што у срцу обитава.

Освећује наше биће
да живимо у радости,
смисао животу даје,
с душом броди ка вјечности.

Племенит је страх Божији,
благородан, пун љубави;
сваки други страх отпада
кад Господа душа слави.

Помилуј нас, Христе Боже,
молитвама Твоје Мати,
умудри нам нараштаје
и подари благодати.