Пређи на садржај
ДВИГМилун Ђачић · поезија
← Рецензије књиге

Рецензија

Рецензија

Из књиге „Поема“ · стр. 99–101

Епска традиција српског песништва поново оживљава кроз перо г. Милуна, а све са циљем да нам приближи најбитнија духовна и људска искуства, кроз која пролази прота Милета, а са њим и цео српски народ.

У свом традиционалном осмерцу, који као да извире из песника, може се рећи да му је „у крви (урођен)”, приказује нам искушења и муке кроз које пролази српски народ, обесправљен и национално угрожен. На ритмичкој, лексичкој или метафоричкој основи народне песме, Милунова песничка реч се креативно наставља на своје праузоре, досеже до читалаца, а самим тим до сазнања преко којих један народ најсигурније долази до свести и савести, а затим и вере у Господа Исуса Христа. Главни јунак поеме, звезда водиља и инспирација песнику, прота Милета, традиционални је јунак који нам својим поступцимa изнова и изнова указује на праве животне вредности, Марка Миљанова: „чојство, јунаштво и витештво”, које и даље живе кроз људе као што је он. У основи његовог духовног осећања јесте тежња ка етеричном и светом, ономе што је „од прађеда Ивана и ђеда Секула”, а све то обавијено Обилићевом звездом. Породица му је часна и поштена, те ни сам прота Милета није одступао од традиције. И поред бројних искушења, настојао је да вековну жељу предака и своју, од детињства испуни и дочека дан када ће бити обновљена црква Светог Архангела Михаила у кањону Таре, нарочито од како је, као дечак, у време рушења Ловћенске капеле, са оцем био на рушевинама светиње да прислуже воштаницу.

Доминантан савремени јунак, а истовремено и архитип библијског јунака, прота Милета својим примером сведочи, поучава и подсећа нас на оно најважније, заветно светосавско, о чему говоре стихови:

Поуке су Светог Саве
да живимо у смјерности –
вјера, нада, љубав, слога
плодови су побожности.

Читајући ванвременске стихове, којим нам је песник приближио лик и дело главног јунака, проте Милете, а уједно оставио будућим поколењима поуку и завет да га следе, у читаоцу се јави снажна жеља да упозна главног јунака и поразговара са њим. Имао би шта да каже, то нам шапућу стихови поеме, (као дечак горштак, као свештеник горостас): о бурним догађајима и сећањима на судбоносне борбе наших предака, о јунаштвима и незаобилазним мотивима изградње култа личности, али и о искушењима времена у којем живимо. Како то све данас види прота? Знатижеља намеће и да нам нешто више каже о пророчанству старог проте Радована, које је изречено пре него се прота Милета родио, а затим га, као дечака, познао и усмерио?

О његовој вери, чак снажнијој од оне старозаветног Захарија, коју је показао одговарајући безбожним властодршцима на њихову „бригу” о будућности вере:

– Не брините, Бог велики
неће вјерне оставити,
кањон Таре сигурно ће
свештеника изњедрити.

Стиче се утисак да је сам песник пожелео да нам стиховима „кршевите врлети Црне Горе”, приближи толико да читалац чује зов светиње коју треба чим пре посетити и у обновљеном манастиру Светог Архангела Михаила, као некад што је дечачић Милета на његовим рушевинама, „прислужимо воштаницу” и у молитви поменемо своје претке и потомке. Да пијемо воде са извора древне светиње, чујемо жубор реке Таре и цвркут птица, осетимо мирис слободе, упознамо потомке славног Краља Вукашина и ходамо стопама Светог Саве и Владике Рада. Да боље упознамо пределе о којима пише Матија Бећковић, као и аутор ове поеме, те да сви заједно, крај огњишта, слушамо старог гуслара који нам пева о подвизима српских јунака. Поезија је, већ према свом предодређењу, била најближа да изрази песников поглед на свет, његову жељу да нам приближи историјску, верску и духовну позадину, њену невиђену стварност, обавијену многоструким причама, сликама, па чак и мирисима, који нам се откривају читајући Поему о проти Милети.

Пред духовним потенцијалом нације откривају се нови путеви, којима се, кроз кратко време, пролазе све фазе живота главног јунака, његово велико искуство, које су други људи стицали поступно, учећи их.

Песник нам кроз поезију преноси и открива њену снагу и лепоту; речима сликовито описује живот и дело проте Милете, са циљем да будућим нараштајима буде подстрек за прегнућа и подвиге, по узору епских великана српског песништва. Задовољство је било пловити пределима једног специфичног простора, богатог и слојевитог, испреплетаног различитим културним и духовним утицајима, који су остављали своје трагове на овој узбурканој и никад мирној раскрсници Балкана.