Рецензија
Стихови као молитвена ниска
Из књиге „Србину благородног духа“ · стр. 141–143
Епски песник Милун Ђачић, рођен у Пљевљима, а настањен у Мишићеву код Суботице, непресушан је извор из кога мироточе стихови испуњени радошћу и пуноћом вере Христове. Највреднији таланат који је Господ даровао човеку јесте жива реч, из срца изречена, Духом Светим и јеванђелском мудрошћу испуњена. Управо оваквим речима наш песник слаже у молитвену ниску слово по слово, реч по реч, строфу по строфу и богати душу читаоца.
За разлику од већине песника који се баве епском поезијом, Ђачић у своје стваралаштво уводи нови стил и тематику. Након више објављених дела, препознатљив је по епским стиховима духовне тематике.
Друга препознатљива одлика јесте избор тема које обрађује. Посебну реткост представљају стиховане биографије савременика. У ранијим делима описује живот проте Милете Кљајевића из кањона Таре, а овог пута се определио да читаоцима приближи и стиховима представи игумана Стефана из манастира Велика Ремета на Фрушкој гори.
Насловљавајући књигу игумановим именом, Ђачић је указао велику част многопоштованом духовнику, али је на себе преузео велики подвиг да Христа ради исписује стихове о нашем познатом духовнику. Као началник једног угледног манастира и молитвеник за свој род, игуман је у овој збирци осликан бираним речима кроз четрдесет три наслова. Слушајући беседе оца Стефана, Милун Ђачић је стихом забележио неке од тема о којима игуман народу проповеда и издвојио их као засебне целине. Песник нам као окосницу игумановог беседништва издваја мотив мајке, Богомајке и предака, као и значај светиња које су нам преносили из генерације у генерацију. Посебним насловом говори о гуслама, које код игумана заузимају значајно место. Стога су у овим стиховима добиле почаст чувара вере Христове. Ловћенски тајновидац је у Горском вијенцу свог игумана Стефана представио као духовника који је прошао сито и решето, а ништа другачије није ни са реметским духовником.
Ђачић нам игумана Стефана стиховима осликава са речима на уснама и гуслама у крилу. Приближава нам његову благост, смиреност, кротост, гостопримство и љубав, која многе вернике сабира у фрушкогорску светињу, на радост свих и уз Божији благослов.
Збирка Милуна Ђачића читаоца приближава православној вери кроз живот и дело духовника, архимандрита Стефана Вучковића. Како рече свети Силуан Атонски: „Духовници носе бреме целога света”. У стиховима је опеван део богатог и искушењима испуњеног животног пута нашег савременика, оца Стефана – од родног краја и ратних неприлика, преко монашког подвига и игуманске службе, до обнове светиње и духовног служења Богу и роду. Песник је из игуманових беседа посебно одабрао поуке које је преточио у стихове и издвојио као посебне наслове.
Нека ова збирка буде песнику на здравље, спасење и духовни напредак, а игуману Стефану на многаја љета.