Рецензија
Вера у поезију је вера у вечни живот
Из књиге „Србину благородног духа“ · стр. 130
Милун Ђачић пише и пева како више нико не пева и не пише, с вером у поезију у коју више нико не верује. Руковет религиозних стихова Милун Ђачић не само посвећује игуману манастира Велика Ремета него његовим именом насловљује и књигу. Ни то није одавно бивало, ако је икад и било. Атеистичке поезије нема и не може бити, али је увек, а поготово у наше време, ретка и чиста ничим ненатруњена вера какву верује Милун Ђачић, не марећи за моде и време.
Чиста вера је сама по себи поезија, а вера у поезију је вера у вечни живот. Само то би био довољан разлог да се ова збирка објави.